|
|
Zbogom Srbijo"Kosovo je sveta srpska zemlja. Ukoliko izgubimo i predamo Kosovo predacemo i izgubiti celu nasu jedinu Srbiju. Ne damo Kosovo!", rekao je neko pred pocetak ovog bezumnog rata. U rat smo usli jedinstveni, pod istom parolom 'bilo je i bice srpsko', iako smo znali da cemo se boriti sa 19 najjacih zemalja sveta, pa po cenu da svi izginemo. Nadali smo se da ce nam pomoci Rusi, Belorusi, kasnije Kinezi... Jesu li nam pomogli, ili smo jos jednom ostali sami? I tako potpuno sami i dalje smo parolu 'ne damo Kosovo' nosili svuda. Ocekivali smo kopnenu ofanzivu, obecavali im pakao. Svako je spremio po noz, za dobrodoslicu valjda. Pa, ako vec hoce da nas osvoje, neka imaju velike gubitke. Mi branimo nasu svetu zemlju... Jos jednom smo u poslednjih 10-tak godina uzalud ginuli. Nista nismo postigli. Od svega ostace samo patnja, bol, rusevine. Koliko je porodica ostalo bez kuce, bez dece. Koliko je mrtvih? To ce se, opet, zaboraviti. Nemojmo se sada zavaravati 'planom' i time kako se garantuje suverenitet SRJ. Zvaka za ludaka. Sa nasom vojskom i policijom sa Kosova ce otici i oko 250 hiljada Srba, koji su svih ovih 70-tak dana najvise patili, i sigurno, najvise stradali. I pored svih zrtava, jakih bombardovanja ni jednog trenutka nisu pomislili 'daj da im damo sta traze'. Naravno, nisu blesavi da ostanu i da ih snadje ono sto je snaslo one koji su ostali u Kninu kada se vojska povlacila. Tih 250 hiljada ljudi treba nahraniti, najmanje. Jos jednom je politika pogazila sve ono sto je vojska uspela. A sta je uspela? Uspela je da 70 dana odoleva najjacoj vojnoj sili poznatog dela univerzuma. Uspela je da sacuva nasu zemlju. Uspela je da im skine F-117 i B2. Uspela je da im obori barem 200 aviona. Uspela je da sacuva moral. Borili su se inteligencijom, upornoscu, prkosom. Borili su se protiv svih tih ultra brzih letelica, koje kostaju toliko mnogo da nasa mala zemlja o tim parama moze samo da sanja. Necemo se osecati ko gubitnici ili kukavice. Pokazali smo da mozemo da se borimo i sa najjacim. Bravo svim tim hrabrim momcima koji su se po sumama mesecima i mesecima ganjali sa divljacima iz OVK. Bravo onima koji su morali da zadrze dah i da sacekaju da im se neprijatelj priblizi na par metara. Svi mi koji nismo bili u uniformama smo svakog trenutka bili uz njih i navijali za njih. A oni koji su znali da svi oni ginu uzalud - na cast im. Njima ce kazna biti duga i bolna. Sta sada? Ne znam, videcemo. Puno pozdrava iz Beograda |
