[ Home ] [ Up ] [ u Pristinskom KBC-u ] [ Peta, Sesta, Sedma Nedelja ] [ Bicikli ] [ Autobusom ]
|
|
u Pristinskom KBC-uDa se ne izvinjavam jer ste vec navikli da me nema par dana, razloge vec svi dobro znate. Uglavnom dobijate po neku kratku poruku od mene a onda usledi jedna poput ove koju sad citate. Konacno se posle par dana vreme smirilo kod nas, i evo se razvedri da nigde oblacka nema, i normalno odmah prisustvujemo njihovom podlom piru na nebu. I nista manje nego dva bombardera A-10 u pratnji dva F-18 Uz dvogled koji mi je bio pri ruci mogli smo prebrojati svaku raketu ispod njihovih krila. Sigurno su sat ipo kruzili oko nas menjajuci visinu i taktiku kruzenja. A visina normalno iznad dometa. Prvenstveno su tu bili izgleda iz razloga provokacije i otkrivanja polozaja dejstava, ali na srecu nije se oglasila nasa PVO dok nisu dejstvovali ka Veterniku i iz pravca Lipljana, onda su ih nasi u ukrstenoj vatri naterali da povecaju visinu gde su narednih sigurno pola sata ponovo kruzili i jedva se videli. Nije bilo naknadnih dejstava. Trenutno je mirno kod nas dok se ka jugu cuju kako kruze. Moram reci da smo imali srecu ovih dva dana da su nas malo postedeli, pre svega zahvaljujuci vremenu, jer je bilo bas opako. Prave proletnje oluje, sa jakim vetrom, padavinama, tmurnim oblacima i grmljavinom. To im u nekoliko navrata do sada nije smetalo, ali ih stvarno nije bilo, pogotovu juce. Nego sam zeleo nesto drugo da vam danas ispricam. Imao sam vrlo dirljiv i potresan susret sa ranjenim borcem. Jedan nas cyber prijatelj (sa Interneta), koga mnogi verovatno znaju sa zapada, me je zamolio da mu nadjem mladog rodjaka za koga nisu culi skoro dva meseca. Imao sam samo ime i prezime i da je u KBC (bolnici) u Pristini. Iako centar nije velik to je omanji grad po broju ljudi koji tuda cirkulise. Kuda poci i gde traziti. Kad sam se obreo u bolnickom krugu, tek sam shvatio uzas ovoga rata. Mi koji radimo neke druge stvari,ovde, i koji imamo druge obaveze daleko od prve linije i fronta na granici, mozemo samo naslutiti kako je tamo. I sve se to nekom drugom mozda desava dok se nedaj boze ne desi nama ili osetimo na svojoj kozi. Meni je stric poginuo pre 4 dana na frontu, dobrovoljac iz Indjije, nisam uspeo ni da ga vidim, a ni moja familija. Boli, i dusa i srce, ali kad vidis i stupis u kontakt sa ljudima koji dodju sa fronta gde je sve puno gore nego ovde kod nas. Onda tek prorade neki impulsi u mozgu i osecaji koje covek potisne, bio svestan toga ili ne. Ono sto sam nekada pricao, da smo oguglali i na bombe i pucnjavu i sukobe, to ispliva u groznom obliku, sa nekom nervozom u stomaku i besom koji se nagomilava. Danas prolazeci pored tih mladih lica, koji su osetili svu grozotu ovoga rata u direktnim sukobima sa neprijateljem bilo u nasoj blizini ili na granici pokazuju svu suludost, nemilosrdnost i prljavstinu ovoga rata. Da, recicete nema pravednog i ispravnog rata, ali kako to reci ranjenom borcu, ne borcu... detetu, jer iako ja imam 31 godinu, kad vidim ta mlada lica od 18 - 20 najvise, mogu ih i decom nazvati. Bez ruke, bez noge, zamotanih glava, trupa, celog tela...Tesko je to gledati...Idem od jednog do drugog pitajuci, znaju li Darka iz Uzica...neki me bledo pogledaju, neki i necuju, neki u tavancu besciljno zure, jedan prstom pokazuje "Pitaj sestru brate"...Sestra, mlada i lepa ne zna gde joj je glava, ... "sestro brzo" vice jedan - ona trci ..a ja bez odgovora ostadoh okruzen ...nepitajte cime ...Idem dalje od prijemnog do prijemnog od neurologije do ortopedije, od interne do hirurgije, pa moguce da je ovde, da je onde... "Molim vas gospodine dajte mi jos neki podatak" - pita ljubazna sestra. "Nemam sestro, osim da je Darko iz Uzica i ranjen pre 5 dana." "Pa je li ona grupa sa granice? " "Ne znam moguce." " Pogledajte na torokalnoj hirurgiji." Opet sprat za spratom, soba za sobom...ima li Darka. Sve u strahu sta cu zateci i u kakvom stanju, i sta reci ljudima koje i ne znam, a koji od mene ocekuju mozda najgore nadajuci se najboljem.Konacno posle skoro sat lutanja dolazim do sobe br. 2. Ruka mi zadrhta na vratima. Troje u krevetu, dvoje seta a jednoga brije bolnicki brica. "Zdravo momci ima li ovde neki Darko, iz Uzica" - upitah. "Evo ga brije se" - dobaci jedan smejuci se i uhvati se za ranjene grudi. Dete, skoro da nema sta ni obrijati, a sav u zavojima i cevcicama koje iz njega vire. Ali on sedi u stolici i smesi mi se potvrdno, on je taj. "Zavrsi burazeru pa cemo pricati" - brica klima glavom. Ko je ko i odakle je ko, upoznasmo se. Smesi se i jedva prica, bole ga grudi, stomak i ledja. Tri ogromne rane, pluca ,creva, pankreas, rebra i bog zna sta jos i kako ce sve to zarasti, pokaza mi ranu na stomaku pedlju dugacku: "ovo mi je bila prva, vatreno krstenje, pa me prekrstise jos dva gelera za par sekundi, nista me nije bolelo, tek kad sam oci otvorio" Pomislih:" Kako je upste preziveo", kao da mi misli procita, "Nedamo se mi srbi brate moj" on mene tesi...on koji je jednom nogom u grobu bio. Sam Bog zna kako je uopste ziv. Darko se razveseli, poce se i smejati zajedno sa ostalima, pricajuci dozivljaje sa prve linije. "Ma ne mogu nam nista, ma razbili smo ih"- to im je drago, ne zale ni da su jos pet rupa dobili " Ma da si ih samo video brate - dodaje onaj iz kreveta - kako beze majku im mudzahedinsku" - sve ih skoro razumemo, preko brega ih cujemo, srpski pricaju, a imali smo i jednog naseg koji je i siptarski razumeo" "Mi ti divanimo sa njima moj rodjo - dobacuje i onaj treci ocigledno krajisnik malo stariji - eeee sve sam ti ja ovo vec video" "Samo da ne bi onih vrazjih aviona " - vrti glavom Darko. "SAd sam u redu, reci mojima, nemoj da brinu, eto mene za par dana u Uzicu, evo ne boli me nista, vidi me" - ustaje i seta predamnom. Gledam ga, neznam sta da mu kazem, da ga tesim, uvredicu ga, hrabar je bez sumnje, ne plasi se, prekaljen iako mlad, gledao smrti u oci sa ponosom, nemam ni jednu pametnu da zinem. Sreca, ulazi sestra: "E Darko dosta je bilo, ajde na previjanje, molim vas vizita je gotova" Ustajem, pozdravljam se sa ostalima i ispracam ga u hodnik: "nedaj se i slusaj sestru i doktora" "Ma nedajte se Vi ostali, za mene je lako...Era sam ja " DA dugo je odjekivalo u mojoj glavi " NEDAJTE SE VI OSTALI" i zbog tog i stotine drugih Darka ne trebamo se dati, niti posustati, mladi zivoti i zrtve ne smeju biti uzaludne. DArkov front nece probiti, dok je takvih i srcanih i mnogih koji jedva cekaju da odu tamo. Moramo imati bistru i razboritu glavu, da uludo ne stradamo. Dragi moji, verovatno niste navikli na ovakva moja pisma, ali rat je i moramo se nekad i sa surovom stvarnoscu sukobiti, i pogledati istini u oci, preneo sam vam samo deo mojih danasnjih impresija, u Pristinskom KBC-u. |
